Evolucija ili kreacija;Bog,Darwin ili možda vanzemaljci

Da li smo
postali “od majmuna” (popularno tumačenje Darvinove teorije) ili nas je
sve stvorilo neko više biće, našem Umu nepojmljivo? Ovo je pitanje koje
već dugi niz godina izaziva kontroverzne reakcije i burne rasprave
dveju suprotstavljenih struja - evolucionista i onih koji veruju u
Stvaranje.



Da
li su ove dve koncepcije zaista isključive? Ako Bibliju shvatimo
doslovno – jesu. Ako je shvatimo metaforički onda postoji prostor za
razmatranje nekih drugačijih teorija – možda onih u kojima bi se na
neutralnom terenu našli i jedni i drugi.

Sve je počelo od
Darvina. Do trenutka kada je on sredinom 19. veka u "Postanku vrsta"
izneo koncepciju promenljivosti vrsta i označio prirodnu selekciju kao
osnovni mehanizam evolucije, u biologiji je vladala esencijalističko -
kreacionistička koncepcija koja je zastupala teoriju zasebnog nastanka
i nepromenljivosti vrsta, bazirana u velikoj meri na takozvanom
argumentu na osnovu dizajna (Pejli "Prirodna teologija").

Od
Darvina do danas tokom dugog niza godina, naučnici različitih profila,
bavili su se problemima evolucije i ustanovili odredjene pravilnosti i
mehanizme.

Šta je evolucija? Teško je dati definiciju koja bi
obuhvatala sve aspekte jednog ovako složenog procesa ali jedna od
mogućih definicija bi evoluciju objašnjavala kao "proces naprednih
promena u genetičkom sistemu, u prvom redu zasnovanih na interakcijama
populacija i sredine".

A šta podrazumevamo pod kreacionizmom?

Ovaj
termin koristi se za označavanje vere u Boga Tvorca što je osnovno
polazište velikog broja različitih konfesija. Kada se govori o
evoluciji i religiji (hrišćanskoj pre svega), rašireno je mišljenje da
su u pitanju dva dijametralno suprotna pogleda na svet. Medjutim -
evolucija i kreacionizam nisu i ne moraju biti u suprotnosti i
prihvatanje evolucije ne mora apriori podrazumevati i ateizam.

Vera
u Boga je privatna stvar, stvar ličnog opredeljenja i osećanja. Teorija
evolucije pre svega predstavlja naučni princip. Ona govori o tome na
koji je način živi svet nastao ali nam ne moze dati odgovor zašto je on
nastao, kao i zašto je odabrao baš takav put nastanka.

Čak i
katolička crkva prihvatila je da je evolucija "više od hipoteze". Papa
Jovan Pavle II je 1996 godine izjavio da je "impresivna činjenica da je
ova teorija bila progresivno prihvatana od strane različitih istraživač
posle otkrića u različitim oblastima nauke... ta konvergencija
predstavlja značajni argument u korist ove teorije...", dok je papa
Pije XII jos 1950 godine rekao da "ako ljudsko telo i vodi poreklo od
pradavne žive materije, duša čoveka je Božije delo". Evolucija ne
negira postojanje Boga, jer nema razloga da Bog ne bude ta sila koja je
evoluciju vodila u odredjenom pravcu a "ako Bog nije stvorio svet za
sedam dana, to ne mora da znači da ga uopšte nije stvorio".




Najveća
prepreka prihvatanju teorije evolucije predstavlja preterano doslovno
tumačenje Svetog Pisma, pre svega od strane protestantske zajednice
koja od svog nastanka smatra da Biblija predstavlja doslovno zapisanu
Božiju reč i da u njoj nema nikakve simbolike.

U okrilju ovakvog
verovanja se i razvija i takozvani naučni kreacionizam koji podvlači
razliku izmedju dva modela i pristupa evolucionističkog i
kreacionističkog, potencirajući nemogućnost njihovog usaglašavanja.

Glavne
aktivnosti kreacionista usmerene su pre svega na potenciranje činjenice
kako je evolucija samo jedna od teorija a ne nikako i naučna istina, a
često i na davanje negativne ideološko političke konotacije teoriji
evolucije "Evolucija je izvor ateizma, komunizma, nacizma,
bihejviorizma, rasizma, anarhizma, i svake vrste antihrišćanskog
sistema verovanja i ponašanja" (Henri Moris "The Remarcable Planeth
Earth"). Naučni kreacionizam kao pseuodonauka predstavlja negiranje i
izvrtanje do sada dokazanih znanja ne samo biologije već i drugih
nauka, koji za cilj ima predstavljanje religijske dogme kao validne
naučne teorije korišćenjem naučne metodologije.

Nizak nivo
edukacije kada je evolucija u pitanju, čak i kod fakultetski
obrazovanih stručnjaka drugih profila, olakšava plasiranje takvih
činjenica kreacionistima. Primera radi, koncepcija evolucije se medju
laicima najčešće poistovećuje sa izrekom da je "čovek postao od
majmuna". Sa druge strane takva pretpostavka se u teoriji evolucije
nigde ne iznosi - u pitanju je naučno zasnovana tvrdnja da su čovek i
majmun imali zajedničkog pretka (Dryopithecinae) pre oko 20 miliona
godina.

Argumentacija naučnih kreacionista se svodi na
nekoliko činjenica baziranih pre svega na potpuno pogrešnom tumačenju
teorije evolucije, kao i nedovoljnom poznavanju kako bioloških tako i
drugih prirodnih nauka.

Evolucija nikad nije bila posmatrana

Evoluciju
definisemo kao proces promena u genetičkom sistemu populacija.
Posmatrajmo recimo otpornost bakterija na antibiotike. Preteranom
upotrebom različitih antibiotika, selekcionisane su one bakterije koje
su nosile gene za otpornost koji su im omogućavali preživljavanje.
Imajući u vidu brzinu njihovog razmnožavanja, kao i činjenicu da su ti
geni za uglavnom smešteni na mobilnim genetičkim elementima što
omogućava i njihovo horizontalno širenje, populacije rezistentnih
bakterija postajale su sve veće.

U nekim bolnicama razvili su
se sojevi bakterija sa višestrukom otpornošću na gotovo sve postojeće
antibiotike. Ako ovo posmatramo sa evolucionog gledišta, možemo reći da
je došlo do promene u genetskom sistemu bakterijske populacije odnosno
do njihove evolucije u rezistentne sojeve. Eto primera.

Poznati
su i primeri stvaranja otpornosti insekata na različite insekticide
(usled izmene nekog enzima, ili smanjene propustljivosti telesnih
omotača), korovi razvijaju otpornost na herbicide... Evolucione promene
se prema tome mogu utvrditi i pratiti u različitim, kako prirodnim tako
i laboratorijskim populacijama, naravno stepen evolucione promene
zavisiće kako od vremena generacije vrste, tako od njene brojnosti.
Medjutim, čak i bez direktnih posmatranja teorija evolucije je u stanju
da predvidi promene i ta predvidjanja su se pokazala kao ispravna već
mnogo puta do sada.

Evolucija krši drugi zakon termodinamike

Drugi
zakon termodinamike kaže da u zatvorenim sistemima entropija
(neuredjenost sistema) raste. Prema kreacionistima ovo je u suprotnosti
sa gledištem evolucionih biologa da je došlo do stvaranja složenijih
sistema iz prostijih - stvaranja "reda iz nereda", odnosno da
koncepcija evolucije podrazumeva pad entropije pa je prema tome u
suprotnosti sa zakonima fizike.

Osnovni problem je u tome što
kreacionisti žive sisteme posmatraju kao zatvorene sisteme, a činjenica
je da je živi sistem otvoren sistem koji je u stalnoj razmeni materije
i energije sa okolinom. Biljke koriste energiju sunca za fotosintezu i
stvaranje organskih jedinjenja koje životinje dalje koriste u ishrani.
Svaka živa ćelija je u konstantnom kontaktu sa spoljašnjom sredinom
preko ćelijske membrane koja je selektivno propustljiva, a u ćelijama
se odvijaju razliciti metabolički procesi pri kojima se troši ili odaje
energija.

Ne postoje tranzicioni fosili

Pre
svega fosilizacija je proces koji se odigrava pod veoma specifičnim
okolnostima pa je zato i veoma redak, takodje svi delovi organizma nisu
u istoj meri podložni fosilizaciji. Ovakav argument svodi se na
osporavanje evolucije na osnovu eventualnih neuspeha u njenoj
rekonstrukciji...

Tranzicioni fosili su takvi fosili koji se
nalaze na granici izmedju 2 organizma sadržavajući neke karakteristike
organizma, „A“ i neke karakteristike organizma „B“. Otkriveni su
prelazni oblici izmedju riba i vodozemaca, vodozemaca i gmizavaca,
gmizavaca i ptica, gmizavaca i sisara.

Evolucija je samo teorija - ona nikada nije dokazana

Imajući
u vidu definiciju evolucije, ona je kao proces promena u genetičkom
materijalu utvrdjena činjenica. Veliki broj ljudi povezuje reč
evolucija sa teorijom o zajedničkom poreklu i činjenici da je život
nastao iz jedne predačke ćelije. Mnogi naučnici smatraju da ima
dovoljno dokaza i za tu pretpostavku, medjutim ona predstavlja samo
jedan deo teorije evolucije. Ona ne govori samo da se život postepeno
razvijao, već je njen osnovni zadatak proučavanje mehanizama evolucije
kao što su mutacije, selekcija ili genetička slučajnost.

Prema
tome evolucija nije nikakva nepotvrdjena hipoteza već naučno zasnovana
teorija, potkrepljena i dokazana različitim saznanjima iz oblasti
genetike, anatomije ekologije, paleontologije i drugih disciplina.
Evoluciona biologija ima izuzetno značajno mesto u sistemu bioloških
nauka, i predstavlja izuzetno kompleksnu oblast integracije različitih
disciplina.
Možda ona nikada neće moći da pruži finalni odgovor na
to da li iza svega stoji neka sila koja je evoluciju u odredjenom
pravcu pokrenula….ali će dati i dala je mnoge odgovore o načinu na koji
funkcioniše svet oko nas.

Sa druge strane možda je i Nobelovac
Frans Krik bio u pravu u svojoj teoriji o sporama koje su donele život
iz svemira… A ako ste dovoljno otvorenih shvatanja, možda u obzir
uzmete i poneku teoriju fon Danikena o kolonizatorima sa nekih drugih
planeta….. Definitivni odgovor na ovo pitanje nećemo verovatno još dugo
dobiti.