U tipičnoj kući sa drvenom konstrukcijom, kakve su na primer
montažne kuće koje se proizvode u Srbiji, drvena konstrukcija može da
pokriva od 20 do 30% površine zida. Zapravo, četvrtina ili trećina
površine zidova nema termoizolaciju u sendviču spoljašnje i unutrašnje
obloge zida već samo drvo koje predstavlja vrstu hladnog mosta.
prikaz termičkog mosta u sendvič zidu sa drvenom konstrukcijom i oblogom od OSB-a bez dodatne spoljašnje termoizolacije
Spoljašnji
zidovi kuća sa drvenom konstrukcijom zapravo su sendvič zidovi sa
ispunom od mineralne vune ili EPS-a (stiropor). Sa unutrašnje strane
zid je obložen gips-kartonskim pločama (direktno na konstrukciju ili
preko OSB-a), a sa spoljašnje strane OSB pločama.
Dodatno,
obično se sa spoljašnje strane postavlja i kontakt fasada (demit
fasada) sa 5 ili 8cm izolacije od EPS-a. Ova spoljašnja dodatna
izolacija veoma je važna upravo zbog toga što drvena konstrukcija čini
hladan (termički) most između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.
Koeficijenti
toplotne provodljivosti termoizolacionih materijala bolji su od
koeficijenta za drvo pa ona mesta gde u zidu stoji konstrukcija
predstavljaju slabe tačke objekta gde temperatura lakše prolazi sa
jedne na drugu stranu zida težeći da se izjednači. Tuda tokom leta u
kuću ulazi izvesna količina toplote a zimi hladnoće.
Koeficijenti
toplotne provodljivosti materijala koji čine spoljašnje sendvič zidove
fasade kuća sa drvenom konstrukcijom - k (W/m2K):
drvo od 0,04 od 0,12 - zavisno od vrste drveta
mineralna vuna oko 0,03
EPS (Stiropor) od 0,030 do 0,035
gipskartonske ploče 0,21
Radi
skice dajemo i koeficijente toplotne provodljivosti za još neke
materijale: giterblok 0,53; puna opeka 0,76; armirani beton 2,04; čelik
58,5…
Napomena: Iako drvo može imati približne termičke
karakteristike kao i termoizolacioni materijali, one se znatno
razlikuju zavisno od vrste drveta. U SAD se koristi jedinica R
(termička otpornost, umesto evropske k vrednosti za termičku
konduktivnost).
Tako drvo koje se upotrebljava za konstrukciju
kuća u SAD ima R vrednost od 1,25 po inču, što je znatno manje od
termičke otpornosti staklene vune koja ima R vrednost od 3,6 po inču
(inč, col - 2,54cm).
prikaz termičkih mostova na kući sa drvenom konstrukcijom
Kako popraviti karakteristike
vaše nove montažne kuće
Različiti
proizvođači montažnih kuća kod nas primenjuju i različite sisteme za
spoljašnje zidove. Nekada su u pitanju sendvič zidovi sa oblogom od OSB
ploča i ispunom od mineralne vune, nekada su to paneli od EPS-a
obostrano obloženi OSB-om.
U svakom slučaju investitor,
naručilac kuće, trebalo bi da ima izbora prilikom spoljašnje toplotne
obloge zidova. Ovaj izbor ne bi trebalo da predstavlja problem
proizvođaču, a ukoliko on insistira na svojim standardnim rešenjima i
osnovnoj ponudi - jednostavno potražite drugog.
Naime, ne
postoji nikakva suštinska razlika između izvođenja demit fasade od
EPS-a, EPS-a poboljšanog ugljenim vlaknima ("sivi stiropor") ili kamene
vune. Takođe, ne postoji posebna razlika u postavljanju
termoizolacionog sloja debljine 5, 8, 10, 15 ili 20cm. Dakle, izvođač
ne mora posebno da se prilagođava ovakvim zahtevima.
Jedina
razlika jeste u ceni dodatnog materijala, eventualno u transportu
(ukoliko se radi o značajno većoj količini izolacije). Na primer,
tražite ponude od više proizvođača montažnih kuća za gorenavedena tri
tipa termoizolacije, kao i za bar dve različite debljine
termoizolacionog sloja.
Sve što doplatite predstavlja dugoročnu
investiciju u vaš komfor. Nakon godinu, dve ili pet, koliko će
potrajati dok termoizolacija otplati sama sebe kroz manju potrošnju za
grejanje zimi i hlađenje leti, svih narednih godina ona će vam donositi
samo dobrobit. Komfor će trajati od dana kada se uselite.
Naravno, važno je kvalitetno izvesti termoizolacioni sloj i ceo sistem kontakt fasade.
Krov - kako rešiti najveće toplotne gubitke
Ukoliko
ste se odlučili da doplatite za bolje termičke i druge karakteristike
spoljašnih zidova svoje montažne kuće od drvene konstrukcije ne treba
da zaboravite da su najveći toplotni gubici u objektu u zoni
krova/tavanice.
S obzirom da se potkrovni prostor u tipskim
montažnim kućama kakve se nude na našem tržištu najčešće ne može
koristiti (konstruktivno rešenje je krovna rešetka), jednostavno je
postaviti deblji sloj toplotne izolacije.
Napomena: za dodatne
informacije kliknite na tab-ove i linkove ispod, pretražite naš sajt
(stručne tekstove o materijalima, načinima ugradnje, itd, kao i katalog
firmi). Za početak možete pogledati tekst: Fasade - tipovi fasada i
osnovne karakteristike materijala -
montažne kuće koje se proizvode u Srbiji, drvena konstrukcija može da
pokriva od 20 do 30% površine zida. Zapravo, četvrtina ili trećina
površine zidova nema termoizolaciju u sendviču spoljašnje i unutrašnje
obloge zida već samo drvo koje predstavlja vrstu hladnog mosta.
prikaz termičkog mosta u sendvič zidu sa drvenom konstrukcijom i oblogom od OSB-a bez dodatne spoljašnje termoizolacije
Spoljašnji
zidovi kuća sa drvenom konstrukcijom zapravo su sendvič zidovi sa
ispunom od mineralne vune ili EPS-a (stiropor). Sa unutrašnje strane
zid je obložen gips-kartonskim pločama (direktno na konstrukciju ili
preko OSB-a), a sa spoljašnje strane OSB pločama.
Dodatno,
obično se sa spoljašnje strane postavlja i kontakt fasada (demit
fasada) sa 5 ili 8cm izolacije od EPS-a. Ova spoljašnja dodatna
izolacija veoma je važna upravo zbog toga što drvena konstrukcija čini
hladan (termički) most između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.
Koeficijenti
toplotne provodljivosti termoizolacionih materijala bolji su od
koeficijenta za drvo pa ona mesta gde u zidu stoji konstrukcija
predstavljaju slabe tačke objekta gde temperatura lakše prolazi sa
jedne na drugu stranu zida težeći da se izjednači. Tuda tokom leta u
kuću ulazi izvesna količina toplote a zimi hladnoće.
Koeficijenti
toplotne provodljivosti materijala koji čine spoljašnje sendvič zidove
fasade kuća sa drvenom konstrukcijom - k (W/m2K):
drvo od 0,04 od 0,12 - zavisno od vrste drveta
mineralna vuna oko 0,03
EPS (Stiropor) od 0,030 do 0,035
gipskartonske ploče 0,21
Radi
skice dajemo i koeficijente toplotne provodljivosti za još neke
materijale: giterblok 0,53; puna opeka 0,76; armirani beton 2,04; čelik
58,5…
Napomena: Iako drvo može imati približne termičke
karakteristike kao i termoizolacioni materijali, one se znatno
razlikuju zavisno od vrste drveta. U SAD se koristi jedinica R
(termička otpornost, umesto evropske k vrednosti za termičku
konduktivnost).
Tako drvo koje se upotrebljava za konstrukciju
kuća u SAD ima R vrednost od 1,25 po inču, što je znatno manje od
termičke otpornosti staklene vune koja ima R vrednost od 3,6 po inču
(inč, col - 2,54cm).
prikaz termičkih mostova na kući sa drvenom konstrukcijom
Kako popraviti karakteristike
vaše nove montažne kuće
Različiti
proizvođači montažnih kuća kod nas primenjuju i različite sisteme za
spoljašnje zidove. Nekada su u pitanju sendvič zidovi sa oblogom od OSB
ploča i ispunom od mineralne vune, nekada su to paneli od EPS-a
obostrano obloženi OSB-om.
U svakom slučaju investitor,
naručilac kuće, trebalo bi da ima izbora prilikom spoljašnje toplotne
obloge zidova. Ovaj izbor ne bi trebalo da predstavlja problem
proizvođaču, a ukoliko on insistira na svojim standardnim rešenjima i
osnovnoj ponudi - jednostavno potražite drugog.
Naime, ne
postoji nikakva suštinska razlika između izvođenja demit fasade od
EPS-a, EPS-a poboljšanog ugljenim vlaknima ("sivi stiropor") ili kamene
vune. Takođe, ne postoji posebna razlika u postavljanju
termoizolacionog sloja debljine 5, 8, 10, 15 ili 20cm. Dakle, izvođač
ne mora posebno da se prilagođava ovakvim zahtevima.
Jedina
razlika jeste u ceni dodatnog materijala, eventualno u transportu
(ukoliko se radi o značajno većoj količini izolacije). Na primer,
tražite ponude od više proizvođača montažnih kuća za gorenavedena tri
tipa termoizolacije, kao i za bar dve različite debljine
termoizolacionog sloja.
Sve što doplatite predstavlja dugoročnu
investiciju u vaš komfor. Nakon godinu, dve ili pet, koliko će
potrajati dok termoizolacija otplati sama sebe kroz manju potrošnju za
grejanje zimi i hlađenje leti, svih narednih godina ona će vam donositi
samo dobrobit. Komfor će trajati od dana kada se uselite.
Naravno, važno je kvalitetno izvesti termoizolacioni sloj i ceo sistem kontakt fasade.
Krov - kako rešiti najveće toplotne gubitke
Ukoliko
ste se odlučili da doplatite za bolje termičke i druge karakteristike
spoljašnih zidova svoje montažne kuće od drvene konstrukcije ne treba
da zaboravite da su najveći toplotni gubici u objektu u zoni
krova/tavanice.
S obzirom da se potkrovni prostor u tipskim
montažnim kućama kakve se nude na našem tržištu najčešće ne može
koristiti (konstruktivno rešenje je krovna rešetka), jednostavno je
postaviti deblji sloj toplotne izolacije.
Napomena: za dodatne
informacije kliknite na tab-ove i linkove ispod, pretražite naš sajt
(stručne tekstove o materijalima, načinima ugradnje, itd, kao i katalog
firmi). Za početak možete pogledati tekst: Fasade - tipovi fasada i
osnovne karakteristike materijala -
pet pro 28, 2012 2:29 am by vrabac
» Smajlic za forumasa iznad
pet lip 22, 2012 3:48 pm by vrabac
» Kaladont u dve reci
čet tra 14, 2011 1:37 pm by vrabac
» Asocijacije
čet tra 14, 2011 1:36 pm by vrabac
» Kaladont
čet tra 14, 2011 1:34 pm by vrabac
» Brojimo od 1-1 000 000
čet tra 14, 2011 1:33 pm by vrabac
» Zadnji na topicu
čet tra 14, 2011 1:33 pm by vrabac
» Cime bi ste udarili forumasa iznad ?
čet tra 14, 2011 1:32 pm by vrabac
» Pogodi sta radi sad osoba ispod tebe?
čet tra 14, 2011 1:31 pm by vrabac
» Obavijesti administratora članovima
čet tra 07, 2011 9:21 pm by bodomiere
» Abeceda geografije
sri tra 06, 2011 12:46 pm by vrabac
» Čitate li modne časopise?
uto tra 05, 2011 11:26 pm by bodomiere
» Ko vam je trenutno u mislima ?
uto tra 05, 2011 11:04 pm by bodomiere
» Ne volim...
uto tra 05, 2011 10:59 pm by bodomiere
» Posne sarme
pon oľu 28, 2011 2:11 am by vrabac