Ravan krov - istine i zablude

Stan
ispod ravnog krova? Koliko ljudi u Srbiji ima noćne more na samu
pomisao da živi ispod ravnog krova? Koliko ljudi je čulo signal za
prekid telefonske veze kada kažu da je stan koji prodaju na poslednjem
spratu, ispod ravnog krova?

Leti ringla nad glavom, zimi plafon
požuti od kondezovane vlage, a tokom cele godine ljuštenje i otpadanje
kreča i tapeta, skupljanje buđi, a neretko i pravo malo prokišnjavanje
gde ne pomaže ništa osim posuda poređanih po podu.

Kroz
školovanje čuo sam i savete profesora arhitekata da to prosto ne radi
ovde jer je prevelika temperaturna razlika leti i zimi, i da nijedan
materijal ili sistem ne može to izdržati i mora da procuri kad-tad.

Kad-tad
sve mora da se desi, ali do tada – ravni krovovi su jednako pouzdani
kao i svi drugi, ali, ravni krovovi, kao i svi drugi, moraju biti
pravilno izvedeni. To je sve. Tada radi...

Ravni krovovi su bili
skoro obavezan deo arhitekture još od vremena predratne moderne. Već od
60-ih godina, sva masovna stambena gradnja kod nas podrazumevala je
ravan krov. Međutim, nije podrazumevala pravilno postavljenu i
dimenzionisanu termo i hidroizolaciju. To je izazivalo probleme koji su
skoro sasvim potisnuli ravne krovove poslednjih decenija kod nas.
Krajnji korisnici nemaju poverenje u ravan krov, ali ni mnogi ljudi iz
struke – arhitekte i izvođači...

Nemogućnost ili bezidejnost
rešavanja pokrivanja velikih površina kosim krovom, uz strah od ravnih
krovova koji se uvukao i u redove arhitekata a ne samo investitora i
krajnjih kupaca, doveli su do veoma često primenjivanog rešenja
poslednjih godina – polukružni krov (gde je objekat jednostavno završen
konstrukcijom u obliku segmenta avionskog hangara).

Ne postoji
nijedan razlog tehničke prirode zbog kojih ravni krovovi predstavljaju
loše rešenje koje samo čeka trenutak da izda. Isto tako ravni krovovi
ne bi trebalo da budu tek jednostavan izlaz za oblikovno rešenje
objekta. Uvek je loše kada se stvari rade na drugi način zato što ne
mogu onako kako bismo zapravo želeli, zato što ne znamo kako ili
mislimo da je nemoguće.

Dakle, ravan krov je pouzdan kao i
svaki drugi, onda kada je projektovan i izveden kao i svaki drugi: uz
poznavanje materijala, korišćenje njegovih prednosti i eliminisanje
njegovih mana... Neozbiljno je reći da je ravan krov uopšteno skuplji
od običnog, jer u građevinarstvu, gde su činioci brojni i raznoliki,
jednostavno ne mogu da se prave takve paralele. Najskuplji krov je onaj
koji prokišnjava, o svemu drugom može da se priča...



a
primer: cena membrane po kvadratu može biti veća od cene crepa, sa sve
potkonstrukcijom, ali ravan krov u nekim slučajevima može da obezbedi
veću kvadraturu u okviru zadate visine gabarita objekta.

Ovaj
detalj će svakako imati veliki finansijski efekat kod jednog projekta.
Zatim, niko neće uspeti da napravi takvu kalkulaciju, npr. kod objekata
za parkiranje vozila, u kojoj se više isplati postavka kosog krova. Ovi
primeri su tu samo da podsete da je svaki građevinski poduhvat priča u
kojoj se moraju poznavati i znati sve moguće varijante. Jedino na taj
način može da se izabere dobitna kombinacija.

Međutim, jedna od
najvećih prednosti ravnih krovova jeste mogućnost korišćenja krovne
terase. Ona jednak užitak pruža i kada je objekat u prirodi i kada se
nalazi usred urbanog jezgra. Svako će osetiti posebno zadovoljstvo u
posmatranju grada koji se budi u letnjem svitanju ili noćnih svetala
svuda ukrug.

Naše građevinarstvo je učinilo veliku nepravdu
ravnim krovovima. Verovatno je da nema radova koje smo, u tolikoj meri,
toliko loše izvodili. Da smo kod izvođenja temelja svih tih objekata
odstupali od pravila koliko smo to radili kada su u pitanju njihovi
(ravni) krovovi, verovatno bismo polovinu već odavno morali da zidamo
ponovo.