Tito prodao Amerikancima tajne ruskog aviona

Početkom 1951, godine tadašnje jugoslovenskevlasti isporučile su američkoj tajnoj službi sovjetski jurišni avionMiG-15 i tim gestom zauvek izmenile dalji tok istorije. Ovu tvrdju usvojoj knjizi “Pacovska rupa koju treba držati na oku” iznosi KoulmanArmstrong Mehta, magistar istorije na Državnom univerzitetu SeverneKalifornije. Početkom 1951. godine tadašnje jugoslovenske vlasti isporučilesu američkoj tajnoj službi sovjetski jurišni avion MiG-15 i tim gestomzauvek izmenile dalji tok istorije. Razlaz sa Staljinom 1948. godine bio je definitivan

Ovu tvrdnju u svojoj knjizi “Pacovska rupa koju treba držati naoku” iznosi Koulman Armstrong Mehta, magistar istorije na Državnomuniverzitetu Severne Kalifornije.
Koristeći materijal sa koga je tek nedavno skinuta oznaka “strogopoverljivo”, kao i seriju razgovora sa šefom CIA u Beogradu od 1948. do1951, Mehta prati razvoj odnosa Jugoslavije i SAD, a pre svega njihovihobaveštajnih službi. Sigurno najuzbudljiviji deo knjige je upravo pričao izdaji Sovjetskog saveza i Titova odluka da se okrene Americi.
Mehta navodi da je krajem novembra 1950. godine Frank Vizner, šef Kancelarije zaOdnosi sa SAD bili su sa godinama sve bolji i bolji: Tito i Kenedi

koordinaciju politike, ogranka CIA za tajne operacije, počeopregovore sa Vladimirom Velebitom, zamenikom jugoslovenskog ministra zaspoljnu trgovinu o mogućnostima sklapanja obaveštajnog sporazuma izmeđudveju zemalja. Vizner je smatrao da bi takva saradnja pomoglajugoslovenskoj Upravi državne bezbednosti (UDBA) “u domenu psihološkogratovanja”. CIA bi takođe pomogla Jugoslaviji da uspostavi sistem brzekomunikacije u slučaju sovjetske invazije. Vizner se s tim predlogom obratio Velebitu zbog toga što je od svih članovajugoslovenske vlade upravo on važio za “najistaknutijegzagovornika prozapadne orijentacije Jugoslavije”. U tim razgovorimapomagao mu je tadašnji šef operacija CIA u Beogradu, koji je želeo daostane anoniman i koji je zastupao stavove CIA pod maskom prevodioca.On je istakao da je ta saradnja povlačila za sobom zvanični sporazum orazmeni vojnih obaveštajnih podataka i posebno istakao prvi uspeh tesaradnje: nije prošlo ni nedelju dana od sklapanja sporazuma kad jeJugoslavija ponudila Amerikancima sovjetski jurišni avion MiG-15, kojise odlično pokazao u Korejskom ratu i koji je veoma interesovaoameričke inženjere.
Jugoslavija je saopštila Sovjetskom Savezu da se MiG srušiona teritoriji Jugoslavije i odbila da dozvoli sovjetskim obaveštajcimada pređu njenu granicu, ističući da je avion nepovratno oštećen i da munema spasa. A onda je ponuđen Sjedinjenim Državama pod uslovom da šefoperacija CIA u Beogradu organizuje transport letelice.
- Pozvali su me u sred noći i ponudili nam potpuno očuvanMiG-15. Petorica naših operativaca su hitno doputovala u Beograd iorganizovala su transport letelice. Avion je rasklopljen na delove itako prebačen u SAD. Imao je samo par manjih oštećenja, ništa značajno.Bili smo u šoku jer smo dobili jedan od prvih aviona ovog tipa koji jemogao da leti - tvrdi bivši agent CIA u razgovoru sa autorom knjige.Razumevanje: Sa Henrijem Kisindžerom


Šef operacija je ubeđen da Jugosloveni nisu znali za njegovupovezanost sa Agencijom, a taj zadatak mu je poveren zbog prijateljstvasa jugolsovenskim ambasadorom Vladom Popovićem.
Amerikanci su tokom Korejskog rata nudili nagradu od100.000 dolara za svaku informaciju o sovjetskom avionu MiG-15. Prviavion koji su dobili bio je upravo ovaj koji su isporučilejugoslovenske vladi. Sledeći je u posed Amerike došao tek dve godinekasnije, 1953. godine.
Početkom pedesetih Jugoslavija je postala strateškiznačajan akter u Jugoistočnoj Evropi i služila je kao “ključna karika uodbrani Mediterana i Bliskog istoka”. Prema oceni CIA, Jugoslavija jebila jedna od retkih zemalja u Jugoistočnoj Evropi “u kojoj režim nijenametao velike restrikcije i gde je postojala relativna slobodaputovanja”. Zato je postala centar za prikupljanje obaveštajnihpodataka za ceo region. Od “pacovske rupe koju treba držati na oku”prešla je u kategoriju “zemlje od strateškog značaja” i postala važnakomponenta američke hladnoratovske strategije. Pomirenje sa Rusijom došlo je tek sa Nikitom Hruščovim

izvor