Džungla forum - zajebancija do daske

Divljina, ludilo, žurke, alkohol, zabava...

       Dobrodošli na Džungla forum!!! Uživajte u Looooooooooodoj zabavi!!.. :)                                   

    Zidanje kamenom

    Share
    avatar
    bodomiere
    Admin
    Admin

    Broj postova : 654
    Join date : 12.11.2010
    Age : 27
    Lokacija : Kaštel Sućurac

    Zidanje kamenom

    Postaj by bodomiere on sub sij 15, 2011 10:42 pm

    Zidanje oblucima

    Kameni obluci dobijaju se iz
    rečnog korita; krupnoće su od 30 do 100cm. Služe za zidanje samo onda
    kad nema drugog pogodnijeg kamena, ili kad se želi postići estetski
    efekat. Nezgoda pri zidanju oblucima je u tome što nema ravnih
    naležućih površina. Svaki kamen pri postavljanju treba utvrditi
    čivijama od kamenčića, tako da se ne pomera. Prostor između kamenja se
    takođe „čivija“ sitnijim komadima, krupniji obluci se razbijaju obluci
    se razbijaju da bi se dobile koliko-toliko ravne površine. Na uglovima
    se postavljaju najkrupniji komadi ili tesanici, naizmenično dužom
    stranom u pravcu jednog ili drugog zida.





    Na
    svakih 1 do 1,5m visine zida se opekom 4 do 5 redova, kako bi se
    poravnao zid. Slojevi opeke nazivaju, se libažni slojevi. Zida se
    krečnim malterom od hidrauličnog kreča ili, još bolje, u jakom
    produžnom malteru. Ako se oblucima zidaju zidovi stambenih objekata,
    neophodno je zidove iznutra obložiti nasatičnom opekom udaljenom 6 do
    7cm od kamenog zida, tako da i vazdušni prostor služi kao izolacija
    toplote. Nasatični zid se oslanja na kamen pomoću vezača utopljenih u
    bitumen (sl. 3.193). Ako se unutrašnjost oblaže opekom bez vazdušnog
    prostora, onda zid od opeke treba da je debljine najmanje 12cm.
    Najmanja debljina zida od kamena je 50cm ili 20cm više nego što bi bio
    odgovarajući zid u opeci.





    Zidanje kiklopskih zidova


    Zidanjem
    grubih kamenih komada istesanih u višeugaone oblike, i složenih tako da
    se mnogougli vide na licu zida dobijaju se tzv. kiklop ski zidovi. Za
    ove zidove je karakteristično još i to što se po tri spojnice spajaju u
    jednu tačku. Kiklopski zidovi dobili su ime po kiklopima, jednookim
    džinovima iz starih grčkih legendi. Naime, kad su otkopavane ruševine
    starih grčkih gradova, nađene su građevine zidane ogromnim gromadama
    višeugaonog kamena kao da su. ih zidali kiklopi, a ne ljudi. Kiklopski
    zidovi su pogodni za potporne i ogradne a za noseće zidove nisu, jer
    višeugaona spojnica ne stvara tako dobru vezu kao horizon talne i
    vertikalne spojnice.





    Zidanje lomljenim kamenom



    Zidovi
    mogu biti od običnog lomljenog i slojevitog lomljenog ka mena. Lomljeni
    kamen treba da ima visinu 15 do 30cm, a dužinu 4 do 5 visina, a nikako
    manju od jedne visine. Kamen u zidove treba ugrađivati slojevima onako
    kako su ležali u rudniku, jer će tako izdržati veće pritiske koji su
    upravni na pravac pružanja slojeva. Pravila zidanja kamenom su ista kao
    i za zidanje opekom. Naravno, zbog nepravilnosti oblika kamena ta
    pravila se ne mogu u potpunosti primeniti. Kamen se zbog toga doteruje
    klesanjem onih delova koji nisu pogodni za pravilno uklapanje komada u
    vezu. U slojevima se naizmenično smenjuju dužnjaci i vezači. Posle
    svakih 1,2 do 1,5m visine - zid se poravnjava po celoj debljini. Između
    pojedinih krupnijih komada kamena, postavljaju se sitniji – čivije.
    Spojnice s lica zida ispunjavaju se malterom i izvlače gvozdenom
    šipkom. To se radi da bi se sprečilo prodiranje vode u zidove.


    a) Zidanje običnim lomljenim kamenom.



    Sve što je rečeno uopšteno za zidanje kamenom odnosi se i za zidanje običnim lomljenim kamenom.





    Treba
    samo napomenuti da se najkrupniji komadi kamena stavljaju na uglove
    (sl. 3.195). Oko prozora i vrata postavljaju se tesanici ili opeka. Ako
    je kamen kojim se zida jedre strukture, onda unutrašnje površine zidova
    treba obložiti opekom. Isto tako, zidovi od opeke mogu se oblagati
    kamenom. Kamena obloga treba da je najmanje 20cm debela. Kameni blokovi
    mestimično zadiru u zidnu masu od opeke da bi se ostvarila bolja veza
    između zida od opeke i kamena.





    Zidanje slojevitim lomljenim kamenom


    Oblik
    kamenih blokova je sa približno paralelnim naležućim ravnima. Blokovi
    su u istom sloju raznih visina, pa se na licu zida dobija slikovita
    igra kamenih površina i spojnica (sl. 3.197). Sve što se uopšteno
    odnosi za zidanje lomljenim kamenom odnosi se i za ovu vrstu zidanja.




    Zidanje tesanicima

    Kamenim
    tesanicima se zbog njihove skupoće zidaju samo izuzetno važne zgrade.
    Kameni blokovi se izrađuju u kamenorezačkim radioni cama, i to prema
    detaljnim planovima fasada. Svaki tesanik ima svoje određeno mesto na
    fasadi zgrade. Obeležavanje mesta kamena obavlja se na ovaj način: red
    u kome se nalazi kamen ima rimsku oznaku, a arapskim brojem obeležava
    se mesto tesanika u tome redu. Na primer, XII6, što znači da se ovaj
    kamen nalazi u dvanaestom redu na šestom mestu. Naležuće spojnice su
    debljine od 0,3 do 1,2cm. Ispod blokova podmeću se metalne pločice zbog
    njihove velike težine, i to na svaki ugao kamenog bloka, da malter ne
    bi bio istisnut iz spojnice. Visina tesanika za manje zgrade je 25, a
    za veće 35cm. Za zidanje na uglovima izgrađuju se posebni komadi.
    Spoljna
    površina tesanika može biti različito obrađena: rustika-tesanici imaju
    grubo obrađenu površinu, a fi no obrađenu obrubu. Dijamant-tesanici
    imaju površinu obrađenu u obliku piramida. Jastučasti tesanici imaju
    zaobljene ivice, a ravne površine.




    Proces
    zidanja tesanicima teče ovako: naležuća površina za kamen se očisti, a
    zatim se postave metalne pločice na 4 ugla. Pločice određuju debljinu
    spojnice. Posle toga, tesanik se spusti na svoje mesto, otklone se
    izvesne njegove nepravilnosti i neusklađenosti. To radi klesar na licu
    mesta. Tesanik se zatim ponovo digne, razastre se malter, a blok ponovo
    vrati na svoje mesto i drvenim maljem se udara sve dok se ne istisne
    suvišni malter iz spojnice. Dodirne spojnice se posle toga oblepe
    ilovačom i napune krečnim ili produžnim malterom. Za vezu tesanika sa
    zi dom koriste se razne metalne spone. One moraju biti zaštićene od
    korozije da rđa ne bi razarala spone i tesanike.





    Zidanje mešovitih zidova

    Prema
    vrsti materijala od koga se izvode - zidovi mogu biti mešoviti: od
    opeke i kamena, od opeke i betona, od kamena, opeke i betona.
    Mešovitost
    se ostvaruje po horizontali i vertikali. Po horizontali se postiže na
    taj način što se izvestan broj redova zida u kamenu, a nekoliko redova
    se ozida opekom (sl. 3.200). Smenom belog kamena i crvene opeke postižu
    se estetski efekti. Uglovi i delovi zida oko otvora rade se uglavnom
    opekom ili tesanicima. Praktično vrlo retko se zidaju zidovi samo
    tesanicima po celoj debljini. Radi pojeftinjenja gradnje i da bi se
    zadržao isti efekat kao pri gradnji samo tesanicima, mešoviti zid se
    formira tako da spoljno lice izvodi od tesanika, a unutrašnje od opeke.
    Zid se izvodi jednovremeno, ali tako da se obezbedi sigurna veza između
    zida od tesanika i zida od opeke. Tesanici se izrađuju kao dužnjaci i
    vezači. Dimenzije tesanika moraju se uklapati u dimenzije opeke ili u
    njihove umnoške celim brojevima. Odnos visine prema debljini tesanika
    treba da je manji od 3.



    Obično
    se zida tako da se izvede jedan sloj dužnjaka, pa onda jedan sloj
    vezača, ili najviše dva sloja dužnjaka, pa onda jedan red vezača. Ako
    je zid od opeke i kamena izveden na način koji je opisan, onda se može
    smatrati kao statička celina.
    Mešoviti zid od pritesanog kamena i
    opeke izvodi se tako što se cela debljina izvede od kamena, a samo se
    unutrašnja strana obloži zidom od pola opeke ili nasatičnim zidom sa
    vazdušnim prostorom. U prvom slučaju izvode se paralelno i zid od
    kamena i zid od opeke, a u drugom slučaju - prvo se ozida zid od
    kamena, pa mu se dodaje nasatični zid koji se pomoću nosača naslanja na
    kamen. U prvom slučaju vezači od opeke su u sastavu kamenog zida jer su
    jednovremeno zidani.
    Mešoviti zid od oblutaka, betona i opeke izvodi
    se tako što se sa spoljne strane izradi jednostrana daščana oplata, pa
    se uz nju zidaju obluci sa opekom od 12cm, dobro nakvašenom. Zid je u
    dužnjačkoj vezi sa vezačima koji iz svakog četvrtog reda utapaju se u
    betonsku masu (sl. 3.201). Kod ovog mešovitog zida nosiv je samo beton
    koji ispunjava prostor iz među oblutaka i opeke. Kad se skine oplata,
    spojnice se pažljivo obrade cementnim malterom, tako da se dobije vrlo
    živopisna slika lica zida.



    _________________
    Ko se s nama druži,
    Život mu je duži,
    Ko sa nama pije,
    Dosadno mu nije!


    lol!

      Sada je: sri kol 15, 2018 3:36 pm.